Hasan-aga je istorijska pripovetka Milorada Popovića Šapčanina, nastala prema delima Čajkovskog i Kuniberta i pričanjima savremenika. Radnja je smeštena u krajeve posle Kosovske bitke i prati Hasan-agu, junaka iz naroda koji se bori za slobodu. Zanimljiva je kao slika sudbine srpskog i bosanskog naroda pod tuđinskom vlašću.
ISTORIJSKA PRIPOVETKA PO ČAJKOVSKOM, KUNIBERTU I PRIČANjU DRUGIH SUVREMENIKA
I
Šta su dani, šta su godine — ceo red stoleća rinu u večnost posle slavne bitke na Kosovom polju. Kosovo je gluho i pusto za sve, ali ne i za srpsko uho, srpsko oko i srpsko srce. Lab i Sitnica teku i danas kao nekada. Levo od velikoga druma iz Prištine k Vučitrnu beli se grobni spomenik sultana Murata, a celo polje pokriveno je tužnim uspomenama, — grobnica carstva Stefana Dušana, velikih i srpskih Nemanjića. Gavrani srpski sletaju tamo svaki dan, proklinju svojim gakanjem izdajstvo Vuka Brankovića, i opet lete u srpsku zemlju, u sredinu srpskih plemena; gakanjem kazuju im zloslutničke bede koje predstoje, ili svojom pesmom oplakuju njihovu zlosretničku sudbinu.
One godine, iz koje polazi naša priča, ovi gavrani leteše po jedan po dva s polja Kosova ka onoj strani zemlje Bosne, koju su Turci prozvali Serat; leteli su nekoj pustoj, divljoj i vetrovitoj visoravni i jatimice sletali nad Peć, neznatni gradićak u Krajini, ali gnezdo age Hasan-age.
Readnara
