Esejistički geografski pregled Dalmacije Jevta Dedijera iz 1915. opisuje njen položaj uz Jadransko more, izdužen oblik, granice i planinske vence poput Velebita i dinarskog niza. Kratko i jasno iznosi veze sa susednim krajevima i značaj primorskih gradova. Vredi poslušati kao uvid u geografsko pisanje o ovoj oblasti s početka 20. veka.
I po svom položaju i po svom ekonomskom i kulturnom životu
Dalmacija je vazana za Jadransko More. Ona je prvoklasna primorska zemlja. Pružajući se paralelno s morskom obalom, u pravcu od severozapada jugoistoku, ona ima oblik jako istanjena i izdužena trougla koji se završava na jugu od Boke Kotorske. Taj trougao na jugo od Velebita dostiže širinu preko šeset kolimetara, a u Spiču istanji se i ima samo nekoliko kilometara. Dalmacija je naročito uska na jugu od Neretve, gde je obično ograničena na jedan vrlo uzak pojas, obično četiri do pet kolimetara širok, tako da Dalmaciju sačinjava sama morska obala sa bližim visovima u zaleđu. Pored toga, ona je i u takom obliku presečena na tri komada. Poznato je da Hercegovina, svojim zemljištem, izlazi u Kleku i u Sutorini neposredno na morsku obalu tako da Dalmacija, između sva tri dela, može održavati vezu samo pomođu morskog saobraćaja.
U takvom svome skučenu položaju i čudnovatu obliku Dalmacija ima svoje oštre granice. Sa Zapada je Jadransko More, sa severa su vrlo oštri i strmi obronci planine Velebita, a s istoka je dinarski planinski venac koji se pruža od tromeđe hrvatsko-dalmatinskobosanske do crnogorske granice. U tome vencu najvažnije su planine:
Dinara (1831 m.), Troglav (1913 m.), Kamešnica (1849 m.) i Orjen
(1895 m.). Taj planinski venac je samo na jednom mestu potpuno probijen, i to dolinom Neretve, i tako sačinjava jednu neobično jaku granicu. Dalmacija je na taj način s istoka prirodno tako zatvorena da je sa svojom pozadinom vezana samo planinskim prevojima koji se lako daju zatvoriti i koji su ove zbog svoje velike visine teško prohodni.
Ovi planinski prevoji ostali su, kroz sva istoriska vremena, jedine
Readnara
