Početak dela
APOTEOZA JELAČIĆA BANA
NA DAN KAD MU JE OTKRIVEN SPOMENIK
(16. prosinac 1866.)
OSOBE:
JEHOVA, (glas)
AZRAEL, genije
FOS, genije
EVEHO, genije
MENOS, genije
PESNIK
STARAC 1, 2
MUŽ 1, 2
MATI
ŽENA
MLADIĆ
DEČKO
UČITELj
NAROD
(Nebo. Dno je zastrto oblakom. S leve i desne strane stoje osobe u belo obučene s dugačkim plaštima, na glavi im krune, ili venci lovorovi.)
JEDAN OD GENIJA:
Čujete li te nebesne glase?
Kao da se dan večnosti otvara?
AZRAEL:
Svega slast me probi bezkonačna,
Koju divna ta svirka uleva.
EVEHO:
Smrtno uho te ne čuje glase.
AZRAEL:
Jer ga čuti znači umrijeti.
JEDAN OD OSOBA:
Vi glasnici onoga silnoga
I strašnoga i najblažijega,
Koga ime izreći ne smemo
Jer bi zvuk mu nebo razorio...
Izvanredno mora što da biva,
Kad vam lica ta zbilja uvija.
EVEHO:
Što će biti, to ćete doznati.
AZRAEL:
Nic padajte. Sad će munja sevnut'.
(Padnu svi na kolena, munja sevne grom pukne. Oblak se digne i u dnu se vidi prestol ali prazan).
GLAS S PRESTOLjA:
Hoću ljudma da dam novo sunce
A imena svo mu zemaljska:
(Plane na prestolu: JEDNAKOST NARODA):
Verne sluge Eveho! Azrael!
Mog pogleda uhvatite zraku
Pak ju ljudma u dušu spustite!
(Ova dvojica ustanu i glede na prestol. Munja sevne. Oni opet padnu na kolena. Oblak se spusti. Sve osobe ustanu).
AZRAEL:
Jeste l' čuli...
JEDAN OD OSOBA:
Ko to čuti neće,
Taj glas koi smrtnom uhu brui
Kao glas otca što deci govori,
Trese svetom, uzdrmava sunce,
I duhove do dna prosijeca.
Te će reči najtanje žilice
U moždanih ljudi potrijesti,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
