Početak dela
Jovan Subotić
Domovina u saboru
DOMOVINA U SABORU
PROLOG U ČINU, PREDSTAVLjAN U ZAGREBU
(27. Okt. (8. Nov.) 1865.)
U OČI DANA KAD SE SABOR TROJEDNE KRALjEVINE OTVORIO.
JOVAN SUBOTIĆ
DOMOVINA U SABORU
PROLOG U ČINU, PREDSTAVLjAN U ZAGREBU
(27. Okt. (8. Nov.) 1865.)
U OČI DANA KAD SE SABOR TROJEDNE KRALjEVINE OTVORIO.
JOVAN SUBOTIĆ
PRVI PRIZOR
Divlji, neugodan predel, tama, vetar, grmljavina. Jedna ženska nadzemne visina ohola uvijena i umotana u suri ogrtač stoji snuždena, do nje Genije u tužnom položaju.
Sad grom pukne.
GENIJE:
Sad te moram ovde ostaviti,
Grom taj, to je slovo gospodara,
Koje natrag k njemu me poziva.
GOSPOĐA:
Poznajem ga i poklanjam mu se...
Idi dragi verni pratioče,
Sa kojim sam kroz mnoge vekove
Po vremena plovila talasi...
Kad on hoće razstat se moramo.
(Genije zagrli ju, ubriše suzu, ode malo dalje od nje uz brdo. Genije se zaustavi, i pruži jošt jedared ruku k njojzi. Sad sijne bengalska vatra, i Genije se digne u visinu.)
GOSPOĐA (gledi za njim dokle ga ne izgubi iz oka, pak onda pogledi oko sebe):
Tako oama nisam nikad bila.
Oko mene sve tiho i gluho,
Više mene oblaci se ljute,
Izpod mene zemlja se potresa:
A mrak gusti pute mi sakriva.
Neznam kud ću... nesmem koračiti...
Jer na koju god pogledim stranu,
Mučnu samo vidim pomrčinu;
Niti znadem, da l’ me korak prvi
U propasti neće vrgnut ždrelo...
Sama stojim samorana ovde.
Deca moja, kojih veru znadem...
Sad su samo jošt u pesni živa;
A koje sam ovom dobu dala...
Mnoga vredna u njih živi glava,
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
