„Pepeljuga“ je srpska narodna bajka koju je zapisao Vuk Stefanović Karadžić. Prati devojku koju maćeha i njena ćerka teško tlače, dok joj u nevolji pomaže krava, u koju se pretvorila njena majka. Topla je priča o nepravdi, strpljenju i čudesnoj pomoći, vredna kao deo narodne baštine.
Radnja se odvija u seoskoj kući, na paši, u crkvi i na carskom dvoru; vreme nije bliže određeno, ali pripada davnoj prošlosti.
Tema
Tema je položaj zlostavljane pastorke koju maćeha i njena kći ponižavaju, a koja uz pomoć majke pretvorene u kravu i čudesnih golubova odlazi u crkvu i na kraju se udaje za carevog sina.
Ideja
Dobrota, strpljenje i radinost bivaju nagrađeni, a zloba i nepravda bivaju razotkrivene.
Glavni likovi
Mara (Pepeljuga) — Lepa, radišna i strpljiva pastorka koju maćeha i njena kći zlostavljaju i nazivaju Pepeljugom.
Maćeha — Zla i surova udovica koja mrzi pastorku, zabranjuje joj da se umiva i češlja, i traži joj nemoguće zadatke.
Maćehina kći — Ćerka maćehe koja je ružnija od Mare i uhodi je da bi majci otkrila ko joj pomaže.
Otac — Marin otac koji se ženi udovicom i pod pritiskom žene pristaje da se krava zakolje.
Carski sin — Mladić koji se u crkvi divi Mari, traži je po carstvu uz pomoć papuče i na kraju se njome ženi.
Krava (majka) — Marina majka pretvorena u kravu koja joj pomaže da oprede kuđelju i savetuje je da joj kosti zakopa.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Devojke čuvaju goveda pored duboke jame. Starac ih upozori da će se majka one kojoj upadne vreteno pretvoriti u kravu. Najlepšoj devojci vreteno upadne i mati joj postaje krava. Otac se ženi udovicom koja ima svoju kćer. Maćeha mrzi pastorku Maru jer je lepša, zabranjuje joj da se umiva i češlja i muči je. Daje joj veliku količinu kuđelje da je oprede; krava-majka uzima kuđelju u usta i na uho izlazi gotova žica, pa Mara brzo završava posao. Maćehina kći uhodi je, pa maćeha traži da se krava zakolje. Krava savetuje Mari da ne jede njeno meso, već da joj kosti zakopa iza kuće i da na grob dođe u nevolji. Mara to učini, a u kući radi sve poslove i nazivaju je Pepeljugom. Nedeljom maćeha i njena kći odlaze u crkvu, a maćeha prospe proso po kući i traži od Mare da ga pokupi i spremi ručak. Mara ode na majčin grob i nađe sanduk sa haljinama i dva bela goluba. Golubovi joj kažu da se obuče i ide u crkvu, a oni će sve urediti. Mara se prvi put obuče u svilene haljine, drugi put u srebrne, a treći put u zlatne. Treći put carski sin krene za njom i ona izgubi desnu papuču. On je traži po celom carstvu. Kad dođe do njene kuće, maćeha sakrije Maru pod korito. Petao zapeva i otkrije je, carski sin joj obuje papuču, vidi da je ta devojka iz crkve i odvodi je u dvor, gde se njome ženi.
Motivi
Zla maćeha i pastorka — Maćeha mrzi Maru jer je lepša od njezine kćeri, zabranjuje joj da se umiva i češlja, i zadaje joj nemoguće poslove.
Čudesna pomoć — Mari pomažu majka pretvorena u kravu i beli golubovi na majčinom grobu.
Papuča kao znak prepoznavanja — Carski sin po papuči traži nepoznatu devojku iz crkve i tako je pronalazi.
Radinost i poslušnost — Mara radi sve kućevne poslove, sluša savete majke-krave i strpljivo podnosi nepravdu.
Nagrada i razotkrivanje zlobe — Dobrota, strpljenje i radinost bivaju nagrađeni, a zloba maćehe biva razotkrivena.
Trostepeno ponavljanje — U tri nedelje Mara se tri puta oblači u sve bogatije haljine i odlazi u crkvu, a treći put gubi papuču.
Važni citati
„Đevojke! čuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu.”
Ovaj citat najavljuje čudesni uzrok pretvaranja majke u kravu i pokreće zaplet bajke.
„Ti pepeljugo! ako ovo sve proso ne pokupiš i ručak ne zgotoviš dok mi iz crkve dođemo, ubiću te.”
Pokazuje surovost maćehe i nemoguće zadatke koje Mara mora da izvrši.
„Maro! uzmi iz sanduka haljine koje hoćeš, pa se obuci i idi u crkvu, a mi ćemo proso pokupiti i ostalo sve urediti.”
Otkriva čudesnu pomoć belih golubova s majčina groba zahvaljujući kojoj Mara odlazi u crkvu.
„Kukurijeku, evo je pod koritom.”
Ovo je presudni trenutak u kojem petlov glas razotkriva skrivenu Maru i omogućava carevom sinu da je pronađe.
Pitanja i odgovori
Kako je Mara dobila ime Pepeljuga?
Maćeha i njezina kći nazvale su je Pepeljugom jer je posle toga najviše radila i slušala u kući. Nosila je vodu, gotovila jelo, prala sudove, mela kuću i radila sve ostale kućevne poslove, pa se najviše nalazila oko vatre.
Koje nemoguće zadatke maćeha zadaje Mari i ko joj pomaže?
Jednom joj daje punu torbu kuđelje da je oprede i namota, a pomaže joj krava-majka koja uzima kuđelju u usta i na uho izlazi gotova žica. Tri nedelje prosipa proso po kući i traži da ga pokupi i spremi ručak, a pomažu joj dva bela goluba s majčina groba.
Kako carev sin pronalazi devojku iz crkve?
Mara treći put beži iz crkve i gubi desnu papuču, a carev sin je traži po svemu carstvu ogledajući papuču svakoj devojci. Kad dođe u njezinu kuću, maćeha sakrije Maru pod korito, ali petao zapeva „Kukurijeku, evo je pod koritom“ i tako je razotkrije.
Objasni ideju narodne bajke Pepeljuga.
Bajka pokazuje da dobrota, strpljivost i radinost bivaju nagrađeni, a zloba i nepravda bivaju razotkrivene. Mara je bila poslušna i marljiva, pa dobija čudesnu pomoć i na kraju se udaje za carevog sina.
Kojoj književnoj vrsti pripada delo i po čemu se to vidi?
Delo pripada narodnoj bajci. To se vidi po čudesnim elementima, kao što su majka pretvorena u kravu, golubovi koji govore, sanduk s čarobnim haljinama i prepoznavanje pomoću papuče.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Pepeljuga
Pepeljuga
Pisac: Vuk Stefanović
Karadžić
Srpska narodna pripovetka
P
rele đevojke kod goveda oko jedne duboke jame, a dođe nekakav starac bijele brade do pojasa, pa im reče: „Đevojke! čuvajte se vi te jame, jer da koje od vas upadne vreteno u nju, one bi se mati odmah pretvorila u kravu.“ Ovo rekavši starac otide, a đevojke onda čudeći se njegovijem riječima prikuče se jami još bliže i stanu se u nju nadvirivati i razgledati je, dok se jednoj, koja je bila najljepša između njih, izmakne vreteno iz ruke i padne u jamu. Kad ona u veče dođe kući, a to joj se mati pretvorila u kravu i stoji pred kućom. Po tom ona stane ovu kravu goniti na pašu s ostalijem govedima. Poslije nekoga vremena otac se ove đevojke oženi udovicom koja dovede jednu svoju kćer. Maćeha stane odmah mrziti na svoju pastorku osobito za to što je ona bila mnogo ljepša od njezine kćeri: zabranjivala joj je da se umiva, češlja i preoblači, i svakojako je tražila uzroke da je kara i muči. Jednom joj dade ujutru punu torbu kuđelje pa joj rekne: „Ako ovo sve danas ne opredeš i u kokošku ne smotaš, ne idi mi doveče kući, ubiću te.“
Đevojka sirota idući za govedima prela je koliko je mogla, a kad na podne goveda poliježu u plandištu, ona videći da se na kuđelji ne poznaje što je oprela, stane plakati. Kad je vidi ona krava što joj je bila mati đe plače, zapita je što joj je, a ona joj kaže sve redom što je i kako je. Onda krava tješeći je rekne joj da se za to ne brine ni malo: „Ja ću“ veli „kuđelju uzimati u usta i žvatati pa će se na moje uho pomoliti žica, a ti je uhvati pa odmah motaj na kokošku.“ Tako i učine: krava
Readnara
