„O klasje moje” je pesma Alekse Šantića o teškom seljačkom životu, žetvi i socijalnoj nepravdi. Kroz sliku klasja, crnog hleba i najavljenog ploda pesnik izražava brigu i bol običnog čoveka. Vredi je slušati zbog snažne slike i saosećanja prema onima koji teško rade.
O klasje moje: lirska pesma — kratak sadržaj i tema
Književni rod i vrsta
lirika, socijalna pesma
Mesto i vreme radnje
Ruralni predeo pod golim brdima, u vreme pred žetvu.
Tema
Pesma govori o teškom životu i izrabljivanju seljaka čiji trud i hleb prisvajaju bogati, dok seljak ostaje siromašan i ponižen.
Ideja
Osnovna poruka je kritika socijalne nepravde: seljak radi i stvara, ali od njegovog rada korist imaju silnici, a njemu ostaju samo mrvice i patnja.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Lirski subjekat se obraća klasju ispod golih brda, svom crnom hlebu poprskanom krvlju i svojoj tvrdoj muci, i pita ko ga čuva i brani od gladnih ptica. Žetva je blizu, zrnje zri, a rodno selo treperi na suncu, ali mutni oblak mu pritiska čelo i u dno duše pada grom. Sutra, kad zablistaju oštri srpovi i snopovi padnu kao zlato, opet će teći krv iz njegove rane, a seljak će opet patiti i trpeti. Sav njegov trud, napor crnog roba, poješće silni na gozbama, a njemu će, kao psu na lancu, baciti samo mrvice. Pesnik to naziva sramotom i grdobom: niko neće čuti jad ni vapaj, bol neće ganuti pijanu gospodu, a seljak, golja, prah na podu, mora da tegli i vuče i da skapa u jarmu. Pesma ima šest strofa i završava se ponavljanjem prve.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
O, klasje moje O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih tica, moja muko tvrda? Skoro će žetva... Jedro zrnje zrije... U suncu trepti moje rodno selo. No mutni oblak pritiska mi čelo, I u dno duše grom pada i bije. Sjutra, kad oštri zablistaju srpi I snop do snopa kao zlato pane, Snova će teći krv iz moje rane − I snova pati, seljače, i trpi... Svu muku tvoju, napor crnog roba, Poješće silni pri gozbi i piru... A tebi samo, kȏ psu u sindžiru, Baciće mrve... O, sram i grdoba!... I niko neće čuti jad ni vapaj - Niti će ganut' bol pjanu gospodu... Seljače, goljo, ti si prah na podu, Tegli i vuci, i u jarmu skapaj! O klasje moje ispod golih brda, Moj crni hljebe, krvlju poštrapani, Ko mi te štedi, ko li mi te brani Od gladnih tica, moja muko tvrda?
Readnara
