„Moja otadžbina“ je patriotska pesma Alekse Šantića. Pesnik izražava tugu i saosećanje sa mukama svog naroda i zemlje. Vredi je slušati zbog snažnog osećaja solidarnosti i ljubavi prema otadžbini.
Moja otadžbina (Aleksa Šantić): lirska pesma — kratak sadržaj i tema
Književni rod i vrsta
lirika, rodoljubiva pesma
Tema
Pesma govori o pesnikovoj dubokoj povezanosti sa domovinom i patnjama srpskog roda; domovina za njega nije samo zemlja, nego svuda gde živi srpska duša.
Ideja
Osnovna poruka je da prava otadžbina nije geografski prostor, već duhovna i narodna zajednica; pesnik deli sve patnje svog naroda i s njim se poistovećuje.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma „Moja otadžbina” kratka je lirska ispovest u kojoj se prepliću lični bol i bol čitavog naroda. Lirski subjekat iskazuje svoj odnos prema domovini i svome narodu. Na početku kaže da ne plače samo zbog bola sopstvenog srca nad ubogom i golom zemljom; njega bole sve rane njegovog roda i njegova duša s njim pati i grca. U drugoj strofi pesnik ističe da ovde, u bolu istrzanog srca, nosi kletve svih patnji i muka; krv koja kapa sa dušmanskih ruku jeste njegova krv iz njegovih rana, čime se naglašava potpuno sjedinjavanje pesnika sa stradanjem naroda. U trećoj strofi on kaže da u njemu cvile duše miliona; svaki njegov uzdah i svaka suza bolna vapiju i ištu bolom svih tih duša. Pesma se završava mišlju da je njemu otadžbina svuda gde postoji srpska duša, da je to njegov dom i rođeno ognjište. Time se domovina shvata ne kao teritorija, već kao duhovna, nacionalna i emotivna zajednica, a pesnik svoj život i patnju potpuno poistovećuje sa sudbinom svoga naroda.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Moja otadžbina Pisac: Aleksa Šantić
Ne plačem samo s bolom svoga srca Radʼ zemlje ove uboge i gole; Mene sve rane moga roda bole, I moja duša s njim pati i grca. Ovdje, u bolu srca istrzana, Ja nosim kletve svih patnji i muka, I krv što kapa sa dušmanskih ruka To je krv moja iz mojijeh
rana. U meni cvile duše miliona — Moj svaki uzdah, svaka suza bona, Njihovim bolom vapije i ište. I svuda gdje je srpska duša koja, Tamo je meni otadžbina moja, Moj dom i moje rođeno ognjište.
Readnara
