„Godina smrti Nemanjine“ Pavla Popovića je istorijska studija o hronologiji poslednjih godina Stefana Nemanje. Razmatra podatke iz Savinih spisa, Hilandarskog tipika i drugih izvora o abdikaciji, boravku u Hilandaru i smrti. Vredi je slušati kao temeljno i mirno proučavanje srednjovekovnih srpskih izvora.
Pristupajući drugom i dužem delu naše rasprave — da, naime, vidimo da li se hronološke vesti Savine mogu primiti same sobom, kad su već potvrđene rukopisima, — mi najpre izdvajamo jednu grupicu tih vesti kod kojih je to primanje lako, i koje ni ranija kritika nije nimalo osporavala. To su ove vesti: — ’’dan Nemanjine abdikacije’’ (25. mart) — ’’dan polaska iz Studenice’’ (8. oktobar) — ’’vreme za koje je ležao Nemanja u grobu u Hilandaru’’ (8 godina), — ’’dan kad je njegovo telo položeno u grob u Studenici’’ (19. februar). Te vesti ne stoje ni u kakvoj opreci jedna prema drugoj, niti prema drugim Savinim, ni prema ostalim izvorima. Ovima treba dodati još tri, koje isto tako nisu ni s čim u opreci a potvrđene su uz to i drugim izvorima. To su: — ’’dan i godina dolaska na Sv. Goru’’ (2. novembar 1197), što je i ’’godina polaska iz Studenice’’ — zatim, ’’vreme koje je Nemanja proživeo u Hilandaru’’ (8 meseci), — najposle dan smrti (13. februar). Ove tri vesti iz ’’Simeuna’’ potvrđuje i Tipik hilandarski. Poslednja od njih potvrđena je u njemu dvaput (gl. 2 i 35), uz to je potvrđena i dodatkom uz Stefanovu biografiju Nemanje (Pamatky, Stefan str. 30), i najzad opštom crkvenom tradicijom koja uvek proslavlja smrt Nemanjinu na dan 13. februara. Ka ovim primljivim vestima možemo danas dodati i onu o ukupnim godinama života tj. o „dužini veka Nemanjina", koja je nekad bila jako diskutovana, a o kojoj danas ne može više biti diskusije. Šafarik je, naime, pogrešno stavio broj 87 umesto 86. Ali pored ovih, ima jedna grupa vesti koje su stalno osporene u našoj nauci, i koje doista zbunjuju. Jedna od njih, najpoznatija, jeste ‘godina smrti Nemanjine’. Sava kaže da je Nemanja umro 1200. godine, a naši istorici redovno zamenjuju tu godinu sa godinom 1199. Mi, naravno, primamo ovu Savinu godinu, iz ovih razloga. Godina smrti kako ju je Sava dao, tj. 1200, nesumnjivo je tačna. Ostavite to što se ona nalazi i u dvama rukopisima ‘Simeuna’ (Šafarikov, Milojevićev) i u Izvodu (Bogišićev rkp.), i u dvama letopisima (Branković, Ćorović) — jer se u njima nalaze i mnoge ostale osporene vesti, — ali nju potvrđuje i ‘Tipik hilandarski’, — što je slučaj sa vrlo malo tih osporenih vesti, — i to je jedina vest Tipika kojoj se ne veruje. Nju potvrđuju i svi rukopisi Tipika, sem jednoga za koji je nesumnjivo dokazano da su te cifre u njemu hotimično
Readnara
