Ibiš-aga

Početak dela

Stevan Sremac
Ibiš-aga

Stevan Sremac

Ibiš-aga

Glava prva

Da je po samome Ibiš-agi, nikada on ne bi ostavio

Niš, gde mu se još prapraded naselio odnekud od

Đakovice, i odakle su, to jest iz

Niša, i on, i njegov otac, i ded, i praded, i prapraded išli na ćabu u

Meku i vraćali se odande, i ni jedno im se mesto od daleke Meke i

Medine pa sve do Niša nije toliko dopalo kao baš isti taj Niš.

Ibiš-aga je išao na hadžiluk i onom Đul-Babi u Budim, pa ni Budim mu se nije dopao, niti bi dao deset Budima za jedan njegov Niš. Znao je on da je Budim nekad bio turski, pa ga Turci izgubili. Žalio je i Budim i zamerao što ga izgubiše nekad, ali otkad izgubiše Niš, on nema reči više da zameri padišahu, nego samo mahne rukom kao kad čovek teslimi nešto i rekne: "Beše mu veće; Alah, belkim, takoj naredija, a čovek, što da praji!" - pa zaćuti, zagleda se negde na stranu i dugo pušta guste dimove iz duge jasminove muštikle svoje.

Ali gde se ne sudi po Koranu, tamo muhamedanac

nerado ostaje. Neće evropsku pravicu, neće da mu

brujanje zvona zaglušuje tanki i jasni

Nastavak slušaj besplatno