Početak dela
Kralj
Dragutin
Razbolje se
kraljica
Jelena,
Vjerna ljuba
kralja
Nemanjića,
U srpskome
Skadru
gospodskome.
Kad je gospa
na umoru
bila,
Svu gospodu
sebi
pokupila,
Sve vojvode
i vijerne
sluge,
Među njima
gospodara
svoga
Gospodara
Nemanjića
kralja
I dva sina
kralja
velikoga,
Milutina i
s njim
Dragutina.
Na umoru
gospa
progovara
I doziva
svbga
gospodara,
Gospodara
kralja
velikoga.
Ovako ga
gospa
zaklinjala:
»Da moj
kralje,
zemlji
gospodare,
»Ti ostaješ,
ja ću
umrijeti,
»Kod tebe će
đeca
ostanuti
»Naša,
kralje, dva
rođena sina.
»Poslušaj me na samrti, kralje,
»Tako tebe zemlje ne izdale!
»Podaj kralj’stvo Dragutinu sinu
»Prije smrti za života svoga,
»Neka vlada našom kraljevinom.
»Prvo ti je čedo od srdašca,
»Na nj’ ga pada srpska kraljevina
»Na smrti mu naručila majka
»Da zavlada zemlju kraljevinu
»Za života mila baba svoga.
»Dijete je mudro i razumno
»Proširiće našu kraljevinu,
»Umiriti zemlje zavađene,
»Koje su se s Grcim zavadile,
»Te nam Grci zemlju otimaju.
»U tebe su, slavni gospodare,
»Pola Grci a pola Bugari
»Što te služe u tvojim zemljama
»Svaki voli svoju otadžbinu
»Pa ti mogu zemlju zavaditi,
»Mogu tebe Grci zadobiti
»Pa mi đeci
zemlje
upustiti.
»Ja moj
kralje,
zemlji
gospodare,
»Ako moju
riječ
poslušate,
»Neće vama
Grci
dodijati;
»Jer što ima
Grka i
Bugara,
»Svi se boje
Dragutina
tvoga,
»Njega boje,
tebe se ne
boje,
»Već mu
podaj zemlju
i državu
»I stolicu
svoje
kraljevine,
»Podaj krunu
Dragutinu
sinu,
»Vas je narod
mene
zamolio
»Da naručim
na samrti
kraljstvo
»Dragutinu
sinu
rođenome.
»Evo danas
na samrti
majka,
»Eto tebe
rođenoga
baba
»I obadva
naša mila
sina
»I sve tvoje
sluge i
vojvode,
»Svi ste
čuli što
sam
govorila
»Pa hoćeš
li mene
pbslušati?«
Tu se kralje
tvrdo
zaklinjaše
Sve će biti
što je
govorila
Još govori
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
