Svetli grobovi: lirska pesma — kratak sadržaj i tema
- Književni rod i vrsta
- lirika, refleksivna pesma
- Tema
- Pesma govori o grobovima kao svetlim mestima sećanja i podsticaja; oni nisu rake, nego kolevke novih snaga i prenose duh i ideale na buduće naraštaje.
- Ideja
- Duh nema groba: svetli grobovi svedoče o neprekidnom trajanju ideala i borbe, povezuju prošlost sa sadašnjošću i daju snagu novim generacijama.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Pesma se obraća mladoj braći i pita jesu li bili na golemom groblju, jer je celo tlo groblje: zemlja, voda, vrtovi, brda, doline. Grobovi su spomen svih doba, knjige, istorija naroda i popis izabranika i mučenika. Bezbrojni grobovi su u tami zaboravljeni, ali neki i dalje svetle kao sveće, imena ili dela koja se ne gase. Ti svetli grobovi sjaje svakom naraštaju i pomažu da se čovek ne izgubi u prošlosti. Kao vatre doglasnice prenose duh kroz vekove: duh nema groba, već odbacuje pepeo i leti ka budućnosti. Ko pogleda svetle grobove, čuje kako preci dovikuju potomcima: gde su stali, drugi će poći; što nisu mogli, drugi će moći; što su počeli, treba produžiti. Oko svakog svetlog groba okuplja se novi život, a istorija priča o kolu mladih naslednika. Glas palog brata poručuje da borba nije teška, da vera pobeđuje zlotvore i da bez ideala nema višeg leta. Zato grobovi nisu rake, nego kolevke novih snaga. Na kraju pesnik pominje palog stegonošu i novi grob: braća stoje oko njega, gledaju se i ćute, ali se duše razumeju, pa se pesma završava molitvom da Bog blagoslovi i združi zavetnike okupljene oko Đurinoga groba.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Svetli grobovi
Bejaste li, braćo moja mlada,
Da lʼ bejaste vi na groblju kada,
Aj na groblju, na golemu?
— Ta uvek smo mi na njemu.
Groblje jʼ zemlja kôm se hodi;
Groblje jʼ voda kôm se brodi;
Groblje — vrti i gradine;
Groblje — brda i doline,
Svaka stopa:
Grob do groba.
Groblje jʼ spomen doba sviju,
Groblje knjige, što se štiju,
Povesnica svih zemalja,
Starostavnik cara, kralja.
I čitulja viših slika,
Izbranika, mučenika,
Od početka pamtiveka,
Sve jʼ to groblje —
Alʼ je i kolevka.
Nema broja ni imena
U visini zvezdamʼ svima,
Kamolʼ broja i spomena
U zemljici grobovima!
Milione progutala jʼ tama,
Crna tama mnogih tisućleća,
Niko ih se više i ne seća,
— No po dekom uvek gori sveća.
Ilʼ je sveća, ilʼ je ime svetlo,
Ilʼ su dela koja se ne gase,
Pa redove nedoglednog groblja
Svojom zrakom krase.
Ti grobovi,
Stari, novi,
Oni sjaju
Svakom naraštaju —
Kad se umlje u prošlost udubi
U tamnini da se ne izgubi;
Kad se pustiš u davnine svete,
U davnine i svete i klete,
Da ti misô puta ne pomete.
To su vatre doglasnice
Pružajućʼ se iz daljnih eona
U povorci onoj dugoj —
Dostavljajućʼ jedna drugoj
Strujom, koja napred leti
Težećʼ samo jednoj meti, —
Pa se tako svetli mlazi —
Pa se vide svetli trazi
Jednog duha raznih doba,
Duha, kome nema groba.
— U grob samo sruši kosti,
Strese pepô, kojʼ mu smeta
Bržem buju viša leta
K uzvišenoj budućnosti.
Ko sʼ osvrne da pogledi
Bistrim okom i pogledom
Na grobove one svetle,
Povesnice dugim redom,
Mora čuti kako jʼ živo
Kroz vekove, kroz maglinu,
Ded unuku, otac sinu,
Borac borcu dovikivô:
„De ja stadoh — ti ćeš poći!”
„Što ne mogoh — ti ćeš moći!”
„Kud ja nisam — ti ćeš doći!”
„Što ja počeh — ti produži!”
„Još smo dužni — ti oduži!” —
To su zbori, to su glasi,
Kojima se prošlost krasi,
Što prodiru kroz svet mračni
Sa grobova oniʼ zračniʼ
Spajajući gromkim jekom
I božanskom silom nekom,
Spajajući vek sa vekom
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
