„Materina maza“ je šaljiva pesma za decu Jovana Jovanovića Zmaja. Prikazuje razmaženog dečaka Lazu koga zovu materina maza, jer neće da ustane, obuče se, umije, i stalno nešto hoće drugo. Pesma kroz humor i ritam pokazuje kako sebično i nezadovoljno dete izgleda, pa je zanimljiva za slušanje i razgovor s decom.
Materina maza: lirska pesma — kratak sadržaj, likovi i tema
Književni rod i vrsta
lirika, humoristička (šaljiva) pesma za decu
Mesto i vreme radnje
Radnja se odvija u selu, u neodređeno vreme.
Tema
Pesma prikazuje razmaženog dečaka Lazu koji je stalno nezadovoljan, lenj, plačljiv i izbirljiv, pa ga zbog toga zovu materina maza.
Ideja
Glavna poruka je da razmažena deca postaju nesamostalna, hirovita i predmet podsmeha, pa ih treba vaspitavati bez preteranog ugađanja.
Glavni likovi
Laza — Dečak iz sela, razmažen, lenj, plačljiv i izbirljiv, koga svi zovu materina maza.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
U pesmi je opisan dečak po imenu Laza, koji živi u selu i koga zbog ponašanja svi zovu materina maza. Dok druga deca ustaju, on i dalje spava i kada ga bude, žali se da ga boli glava. Kada ustane, ne ume sam da se obuče, ne sme da se umije i traži vruću vodu. Ako ga žulja cipela, on tuče cipelu, pa ga zatim zaboli ruka i jauče. Kad mu daju jabuku, on bi hteo šljive, a kad mu pruže pogaču, traži koljiva. Na najmanju ogrebotinu plače i zapeva kako će mu izići creva. Po suvom vremenu mesi blato i kalja se, a kada ga majka pokara, legne na zemlju i valja se. Kada mu sipaju taranu, on bi jeo ribu, a pošto se ribe najede, kaže da ga boli trbuh. Zbog svega toga ga više ne zovu po imenu Laza, nego ga uvek jadno i žalosno zovu materina maza.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Materina maza Ima dete u selu, Ime mu je Laza, al' ga zovu drukčije - Materina maza. Kad sva deca ustanu, On i onda spava, Kad mu kažu: Ustani! Njega „boli g'ava“. Kad ustane, ne ume Da se sam obuče, Ne sme da se umije, Ište vode vruće. Kad ga žulja cipela, On cipelu tuče, Tad ga ruka zaboli, Pa onda jauče. Kad mu dadu jabuku, On bi hteo šljiva, Kad mu pruže pogaču, Onda bi koljiva. Kad se malo ogrebe, Plače i zapeva: „Jao, jao, pomagaj, Izić će mi c'eva!“ Kad je suvo, zamesi Blata pa se kalja, Kad ga mati pokara, Legne pa se valja. Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba, Kad se ribe najede, Tad ga „boli tiba“. Pa zato ga ne zovu Po imenu: Laza, Većem jadno, žalosno: materina maza!
Readnara
