Noć na mostu je priča Milovana Glišića iz srpske književnosti 19. veka, u tradiciji narodnog pripovedanja. Grupa seljaka prepričava verovanja o vampirima, vešticama i drugim nečastivim silama, a potom sledi priča o noći provedenoj na mostu. Vredi je slušati zbog žive slike seoskog života i atmosfere usmenog kazivanja.
Put i slučaj nanese me jednom te omrknem kod nekog čiča-Ðurđa u
Mahovištu. To je onaj stari čiko što je otpre dolazio svake godine u
V. na vašar i donosio lincure i srčanika te prodavao. Sad već i ne dolazi jer je vrlo star pa su ga noge izdale...
Dakle, ja omrknem baš kod čiča-Đurđa. Osim njegovih sinova i ostale kućevne čeljadi, bila su tu još tri čoveka odande iz sela, koji su taj dan kosili na pozajmicu Đurđevu livadu. Posle večere divanili smo o svačemu. Naposletku počesmo pričati o vampirima, zduhaćima, džinovima, vešticama i drugim nečastivim silama, što se priviđaju čoveku noću u gluho doba. Svi smo ponešto ispričali - ko više, a ko manje. No čiča-Ðurađ, bogme, najviše. I što ume pripovedati to je za čudo! Kao god da iz knjige čita! Šta iz knjige!? Retko ćete gde i u knjizi naći da se što tako lepo, živo i okićeno kazuje. On to sve nekako zgodno ume namestiti. Ono mesto, gde se što desilo, tako lepo kaže da ne ostane ni drvo, ni kamen, ni travka, ni tica, ako u taj mah proleti ili pusti glas od sebe, da ti tako živo ne predstavi - kao god da očima gledaš! Čini ti se, eto sad - tu je; pred tobom se događa!...
Ele, u tom pričanju upitaće jedan od one trojice:
- A, kako je ono, ča-Đuro, tvoj pokojni kum Ivan iz Dračića noćio na mostu.
Readnara
