Glava šećera: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- epika, satirična pripovetka
- Mesto i vreme radnje
- Radnja se odvija u selima jednog sreza u Srbiji (Krnić, Vučevica i druga), čija je sreska kuća u Vladimircima, tokom nekoliko godina; poslednja scena je u kafani „Kod petla“.
- Tema
- Satiričan prikaz korupcije: kapetan i njegov pandur pomoću jedne glave šećera iznude novac od seljaka, dok poštenog seljaka Radana unište zelenaš i vlast.
- Ideja
- Delo pokazuje kako pohlepa, podmićivanje i zloupotreba vlasti upropašćuju običnog čoveka; glava šećera postaje simbol mita i prevare.
Glavni likovi
- Radan Radanović — Siromašan seljak iz Krnića; pošten, ali pritisnut dugom kod zelenaša Uzlovića, zbog čega na kraju strada.
- Maksim Sarmašević — Lepi kapetan, naizgled uglađen i čestit, a zapravo korumpiran; organizuje iznude pomoću glave šećera.
- Đuko — Kapetanov verni pandur; lukav, prodaje istu glavu šećera seljacima i deli zaradu s kapetanom.
- David Uzlović — Opštinski ćata i zelenaš; zadužio je Radana, uvećava dug i želi da mu uzme livadu.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Radan Radanović iz Krnića vraća se s praznim kolima iz varoši. Putem mu prilazi naivni profesor i kupuje od njega stari svrdo za dve rublje, a Radan mu se podsmeva. U torbi nosi glavu šećera koju je kapetanovim novcem kupio za kapetana. U mehani u Dubravi priča o dugu kod zelenaša Uzlovića, koji mu je od pedeset pozajmljenih dukata napravio dug od sto pedeset. Noću, na brodu kod Petrova vira, Radan na kola primi uplakano crno dete; ono odlomi komad glave šećera, a zatim ga pritiska kao težak teret dok ne zapevaju petlovi. Kapetan Maksim Sarmašević i njegov pandur Đuko kreću u obilazak sela u srezu. Đuko u svakom selu prodaje seljacima istu okrnjenu glavu šećera, a oni je zatim daruju kapetanu „za decu“; tako obiđu više od pedeset sela, a prevara traje godinama. Na slavi opštinskog ćate Davida Uzlovića kapetan i Uzlović se dogovaraju kako da upropaste Radana: kapetan želi njegov vinograd, a Uzlović livadu. Iste noći pijani Radan na ćupriji sreće kuma Matu, koji je od Đuke kupio glavu šećera da bi mu kapetan potvrdio tapiju. Radan je prepoznaje, kaže da ju je već devet puta platio i baca je u reku. Jedne zimske večeri u kafani „Kod petla“, Đuko, posvađan s kapetanom, priča Paji o celoj prevari. Tada naiđe robijaš Radan, a Đuko ispriča da je Radanu prodata imovina, da je on na prodaji ubio Uzlovića i dobio robiju, da mu je žena umrla od jada, deca se potucaju po najmu, a kapetan je dobio vinograd.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Početak dela
Glava šećera
Pisac: Milovan Glišić
Tek se sunce smirilo, a Radan Radanović iz Krnića izmiče s praznim kolima iz Š. Počesto ošine volove - hita kući, daleko mu je... Dok eto ti trči za njim jedan omalen gospodin u šubari pa viče: "Stani, brale!
Hej, brale, stani!" i maše na nj rukom da stane. Okrete se Radan i ustavi volove. Priđe mu gospodin omalen, buljavih očiju, s postriženom bradom i kratkim čibučićem u zubima, pa ga upita kriveći usta na jednu stranu:
- A šta ti je to, brale?
- Koje?
- Ovo ovde - reče gospodin i pruži prst na veliki svrdo jarmenjak, što beše zadeven u jastuk prednji.
- Pa eto vidiš šta je... svrdo - odgovori Radan nerad da divani kad mu se hita.
- A bogati, brale, šta radiš s tim? - upita gospodin.
- Vrtim glavčine, jarmove, jastuke i još koješta - reče Radan mereći gospodina od pete do perčina.
- Valjda kad hoćete da rastresete vunu, onda bušite tim jastuke pa povadite? - reče gospodin misleći o jastucima što se pod glavu meću.
- Ta nije to, nego ove jastuke - reče Radan i pokaza mu rukom prednji i stražnji jastuk u kola.
- A je li to staro, brale? - upita gospodin. Radan već vide s kim ima posla, pa da bi ga se otresao reče:
- Otkako je boga i vola, od onda je i svrdo.
- Zar taka staro? - začudi se gospodin.
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
