Na badnji dan je dramolet u jednoj radnji Koste Trifkovića, srpskog dramskog pisca 19. veka. Prvi put je prikazan u Vršcu 1871, a radnja je smeštena u Novi Sad na Badnji dan. Likovi uključuju advokata, njegovog poslužitelja, udovicu sa decom i policaja, a delo pruža živ uvid u građanski život i pozorišni humor svoga vremena.
Kosta Trifković Na badnji dan Kosta Trifković NA BADNjI DAN DRAMOLET U JEDNOJ RADNjI OSOBE: SVETOZAR VUJIĆ, advokat
JOVAN, poslužitelj mu
PETROVIĆKA, udovica
MARIJA, kći joj
VELjKO, sin joj, 6 godina
NjUŠKALO, policaj
Zbiva se u Novome Sadu.
Ovaj se komad prikazao prvi put u Vršcu 2. avgusta. 1871 godine.
Kosta Trifković Na badnji dan Kosta Trifković NA BADNjI DAN DRAMOLET U JEDNOJ RADNjI OSOBE: SVETOZAR VUJIĆ, advokat
JOVAN, poslužitelj mu
PETROVIĆKA, udovica
MARIJA, kći joj
VELjKO, sin joj, 6 godina
NjUŠKALO, policaj
Zbiva se u Novome Sadu.
Ovaj se komad prikazao prvi put u Vršcu 2. avgusta. 1871 godine.
Kosta Trifković
Na badnji dan
ČIN PRVI
POJAVA PRVA
(SVETOZAREVA SOBA)
SVETOZAR (Sam, hoda gore dole po sobi.)
SVETOZAR:
Dakle danas je trideset treći badnji dan u mome životu! Hm! Hm!
Trideset i tri godine već su mi na grbači! Lepa cifra! A za to celo vreme šta sam učinio? Rodio sam se i živim — to je sve! A kako živim? Mučim se od jutra do mraka, da posle ono, što teškom mukom zaslužim, zaključam u orman i da posle svoje smrti ostavim kakvom rođaku iz pedesetog kolena, koji će me još grditi, što mu nisam više ostavio. Ponda još kažu da je vredno živiti! Na što? Za koga? Da, da, tu leži, za koga? Oca nemam, matere nemam, braće nemam, sestara nemam, a nemam, što je najglavnije, ni žene! Ne ću je ni imati, bože me sačuvaj! No, to bi mi još trebalo. Žena, pa možda i deca. Šta? Ne smem ni da pomislim na to! Jovane, Jovane!
Readnara
