Početak dela
Car Goran
Pisac: Ilija Vukićević
Živeo je nekada car Goran, a bio je srca strašnog i snage bezmerne.
Stasom je bio za tri boja čovječja i njegovo je bilo sve, čemu je prišao i šta je zaželeo. Samo je još hteo večno da živi.
Jednoga dana nađe on jednu staru vračaru, pa joj reče:
— Babo, sve imam što hoću i sve mogu što zaželim. Ja dižem stene i pravim gradove, zemlju orem noktima, a rod zbiram prstima. Kad sunce pođe s istoka i dok stigne do zapada, svetli mi samo, da činim sve što hoću. Ni neba se ne bojim, jer me ni grom ne bije. Ali ima neko jači i od mene i pred kime sam isto tako mali, kao najmanji mrav. I to mi već šilje glasnike svoje, da me podseti na ništavost tela moga i na slabost srca moga. Video sam jednom u snu suvo drvo lika i veličine moje, gde ga grize mali crv i drvo se na moje oči rastoči. Onda vetar dunu i raznese onaj prah po gori i po vodi, a ja osetih strah u duši i drhtao sam. Pa me čuj, babo! Ako si jaka u svome poslu i ako znaš reči tajne i trave čudotvorne, daj mi i učini da večito živim, i da se smrti ne bojim. Ako učiniš, ukrasiću ti glavu krunom bisernom i doneću ti zlatan žezal, što ga samo vile nose. Ako možeš, a nećeš, spustiću na tebe samo ovaj mali prst moj i više neće biti traga od tebe, da se zna, da si na svetu bila.
Ona ga baba vračara pogleda svojim malim i zelenim očima, kao da mu htede reći: „mali si ti, care Gorane!", ali mu reče ovako;
— Mogu, ali me prvo čuj!
Car je onda posadi do sebe, a baba poče ovako:
— Bio je nekada isto tako jedan silan car, kao sada ti, svetli care
Gorane! I njegova je snaga bila neizmerna i njegova je volja bila jedina, pa tako isto, kao sad ovo ti, i on reče jednom jednoj vračari, da mu da večan život i ona mu ga dade. I on je živeo po tome dug niz godina, pa se na njegove oči rađalo sve novo i novo, umiralo sve staro, a on je prve dočekivao i druge ispraćao. Ali vreme ispi njegovu snagu i spusti sav teret na njegovo telo, pa od strašnog cara, ne ostade ništa više, do gomile trošnih kostiju, što ih još među sobom slabo drži konac života. A svrh toga tanka i žuta koža, koja krije podzemnu ništavost našu. A živeo je mučno i tegobno i patio se, nekada silni car, da samo
Nastavak slušaj besplatno
Readnara
