Svetu se ne može ugoditi: pripovetka — kratak sadržaj, likovi i tema
- Književni rod i vrsta
- epika, narodna pripovetka
- Mesto i vreme radnje
- Na putu iz varoši kući, u neodređeno vreme.
- Tema
- Čovek i sin vraćaju se iz varoši kući s magarcem i usput pokušavaju da udovolje svakom prolazniku. Zbog toga stalno menjaju ko jaše, a na kraju nose magarca.
- Ideja
- Poruka je da se svetu ne može ugoditi i da je pogrešno upravljati se isključivo po tuđim savetima; treba postupati po sopstvenoj volji i razumu.
Glavni likovi
- Otac — Čovek koji se vraća iz varoši kući s magarcem; na kraju shvata da ne treba ugađati svetu.
- Sin — Momčić od desetak-petnaest godina, poslušno čini šta otac kaže.
- Magarac — Slaba životinja koju otac i sin jašu, vode ili nose, kako im prolaznici savetuju.
Kratak sadržaj (otkriva kraj)
Jedan čovek vraćao se iz varoši kući jašući na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnaest godina, išao je pored njega pešice. Prvi prolaznik reče da nije pravo da otac jaše a dete pešači, jer su očeve noge jače. Otac sjaše i posadi sina na magarca. Drugi prolaznik zameri što momče jaše a otac ide pešice, jer su momkove noge mlađe. Tada uzjašu obojica. Treći prolaznik ih nazva budalaštinom i reče da dva matora magarca sede na jednoj slaboj životinji; trebalo bi uzeti batinu. Oni sjašu i pođu pešice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u sredini. Četvrti prolaznik se začudi što idu trojica pešice i upita zar ne bi lakše bilo da jedan jaše. Otac tada reče sinu da su njih dvojica svakojako jahali na magarcu, pa sada valja da magarac jaše na njima. Obore magarca, svežu mu prednje i stražnje noge, stave ga na kolac među se i ponesu. Ljudi koji su ih sretali stadoše se još više smejati i čuditi. Otac baci magarca na zemlju, poče ga drešiti i povika da je svaki čovek koji hoće svemu svetu da ugodi luđi od tog magarca. Reče da će sa svojim magarcem činiti kako je najpre po svojoj volji činio, i tako odoše kući.
Pregled je napisan uz pomoć veštačke inteligencije na osnovu celog teksta dela. Za školski rad proverite detalje u samom delu.
Tekst dela
Svetu se ne može ugoditi
Jedan čovek, idući iz varoši kući, jahao je na magarcu, a njegov sin, momčić od desetak-petnaest godina, išao pored njega pešice.
Susretne ih jedan čovjek, pa reče: To nije pravo, brate, da ti jašeš, a dete da ide pešice; tvoje su noge jače od njegovih.
Onda otac sjaše s magarca i posadi sina na nj.
Malo dalje sretne ih drugi čovek pa reče: To nije lepo, momče, da ti jašeš, a otac da ti ide pešice, tvoje su noge mlađe.
Onda uzjašu obojica i pođu tako malo, ali ih sretne treći čovjek, pa reče: Kakva je to budalaština ? Dva matora magarca na jednoj slaboj životinji! Pravo bi bilo da čovek uzme batinu, pa da vas obojicu šćera.
Onda sjašu obojica i pođu pešice, otac s jedne strane, sin s druge, a magarac u sredini.
Sretne ih četvrti čovek, pa reče: Ala ste vi čudna tri druga!
Zar nije dosta da dvojica idu pešice ? Ne bi li lakše bilo da jedan od vas jaše? Onda otac reče sinu: Mi smo obojica svakojako jahali na magarcu, sad valja da magarac jaše na nama.
Pa obore magarca na zemlju, te mu jedan sveže prednje noge, a drugi stražnje, pa ga onda uzmu na kolac među se, i tako ga ponesu.
A kad se ljudi koji su ih sretali i stizali stanu sad još većma smejati i čuditi, onda otac, ujedanput bacivši magarca na zemlju i počevši ga drešiti, poviče: Ta onaj je svaki čovek luđi od ovoga magarca koji hoće svemu svetu da ugodi.
Ja ću s mojim magarcem da činim kako sam i najpre po mojoj volji činio; i tako otidu kući.
Readnara
